Za osnovu se uzimaju tekstovi Puškina iz zbirke „Pripovesti Ivana Petroviča Belkina“: „Mećava“, „Hitac“, „Načelnik poštanske stanice“, „Gospođica - seljanka“.
Iz Puškinove Mećave, iz mećave sećanja, izranjaju scene. Nešto se vidi nejasno, kao kroz maglu, dok je na nešto stavljen akcenat, pa priča postaje zastrašujuće konkretna. Mećava je pomešala sve – Puškinov život, njegova dela, našu stvarnost.
Želimo da govorimo o ulozi slučaja. O ulozi slučaja u sudbini kako jednog čoveka, tako i cele zemlje. Slučaj – kao pokretačka sila istorije, kao snaga koja menja stvarnost ili oblikuje novu.
Slučaj je jedan od najvažnijih motiva Puškinovog stvaralaštva – njegova dela, baš kao i njegov život, prožeta su srećnim ili tragičnim slučajnostima. Slučaj – dvoboj; slučaj – vešanje prijatelja dekabrista; slučaj – zec koji je pretrčao put…
Lik mećave postaje povezujući element svih priča. Ona može biti detinje privlačna svojom tajnovitošću i lepotom, ali može i lomiti ljudske sudbine. Naivnost prelaza spaja se sa surovošću zapleta.
